Skeleti bića visokih jedan metar i teških oko 30 kilograma, nađeni na indonežanskom ostrvu Flores, pripadali su do sada nepoznatoj ljudskoj vrsti koja je pre 8.000 godina naseljavala to ostrvo, a ne savremenim pigmejima, kako se ranije mislilo.
Još od otkrića kostura o kojima je reč među naučnicima se vodila polemika oko identiteta ovih malih ljudi. Dva članka objavljena u časopisu „Nejčer” sada idu u prilog ideji da je u pitanju do sada potpuno nepoznata ljudska vrsta, koja je u medijima nazvana hobitima, po ugledu na izmišljeno pleme u Tolkinovom „Gospodaru prstenova”.
Tim koji je otkrio ostatke malih ljudi u pećini Liang Bua na ostrvu Flores tvrdi da ova populacija pripada vrsti Homo floresiensis - zasebnom u odnosu na našu vrstu Homo sapiens. Prema mišljenju ovih i mnogih drugih naučnika, hobiti su se izdvojili od neke praistorijske ljudske vrste - možda od Homo erectusa - koja je na ovo ostrvo u jugoistočnoj Aziji dospela pre više od milion godina. Tokom dugog perioda njihova tela su se najverovatnije smanjila, kroz proces poznat kao ostrvsko smanjivanje do patuljastog rasta. Neki istraživači, međutim, iznose argument da to ne može da objasni mozak hobita od oko 400 centimetara kubnih koji je veličine šimpanzinog, odnosno trećina veličine mozga savremenog čoveka. Zapremina njihovog mozga se ne slaže sa činjenicom da je to pleme izrađivalo složen kameni alat. Naučnici stoga smatraju da su hobiti verovatno predstavljali grupaciju ljudskih bića savremenog tipa sa neuobičajeno malom zapreminom mozga.
Tim sa Univerziteta Stoni Bruk u SAD, na čijem čelu se nalazi Vilijam Jungers, analizirao je ostatke hobitovog stopala i ustanovio da je ono po nekim karakteristikama ljudsko. Palac je postavljen u istom redu s ostalim nožnim prstima, a zglobovi omogućavaju da se prsti ispruže kada puna težina tela padne na stopalo, što su osobine koje se ne mogu naći kod velikih majmuna. Stopalo ima i primitivne karakteristike - mnogo je duže nego savremeno ljudsko stopalo i ima veoma mali palac, dug i zakrivljen mali prst i strukturu koja nosi težinu tela koja puno podseća na šimpanzinu. Nasuprot ovoj, druga studija, koju su sproveli Elenor Veston i Adrijan Lister iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, poredi karakteristike fosila Homo floresiensisa sa karakteristikama fosila nekoliko drevnih vrsta nilskog konja, od kojih su neke takođe bile izložene ostrvskom procesu smanjivanja do patuljastog rasta. „Ako pogledamo patuljaste nilske konje sa Madagaskara, koji imaju izuzetno mali mozak za svoju veličinu, to nam sugeriše da je isto moglo da bude slučaj i sa Homo floresiensisom, kao rezultat izolovanog života na ostrvu”, kaže dr Veston, paleontolog Prirodnjačkog muzeja u Londonu, i zaključuje da to ide u prilog pretpostavci da su hobiti varijanta Homo erectusa koja je prošla kroz proces smanjivanja, a ne posebna ljudska vrsta .
Još od otkrića kostura o kojima je reč među naučnicima se vodila polemika oko identiteta ovih malih ljudi. Dva članka objavljena u časopisu „Nejčer” sada idu u prilog ideji da je u pitanju do sada potpuno nepoznata ljudska vrsta, koja je u medijima nazvana hobitima, po ugledu na izmišljeno pleme u Tolkinovom „Gospodaru prstenova”.
Tim koji je otkrio ostatke malih ljudi u pećini Liang Bua na ostrvu Flores tvrdi da ova populacija pripada vrsti Homo floresiensis - zasebnom u odnosu na našu vrstu Homo sapiens. Prema mišljenju ovih i mnogih drugih naučnika, hobiti su se izdvojili od neke praistorijske ljudske vrste - možda od Homo erectusa - koja je na ovo ostrvo u jugoistočnoj Aziji dospela pre više od milion godina. Tokom dugog perioda njihova tela su se najverovatnije smanjila, kroz proces poznat kao ostrvsko smanjivanje do patuljastog rasta. Neki istraživači, međutim, iznose argument da to ne može da objasni mozak hobita od oko 400 centimetara kubnih koji je veličine šimpanzinog, odnosno trećina veličine mozga savremenog čoveka. Zapremina njihovog mozga se ne slaže sa činjenicom da je to pleme izrađivalo složen kameni alat. Naučnici stoga smatraju da su hobiti verovatno predstavljali grupaciju ljudskih bića savremenog tipa sa neuobičajeno malom zapreminom mozga.
Tim sa Univerziteta Stoni Bruk u SAD, na čijem čelu se nalazi Vilijam Jungers, analizirao je ostatke hobitovog stopala i ustanovio da je ono po nekim karakteristikama ljudsko. Palac je postavljen u istom redu s ostalim nožnim prstima, a zglobovi omogućavaju da se prsti ispruže kada puna težina tela padne na stopalo, što su osobine koje se ne mogu naći kod velikih majmuna. Stopalo ima i primitivne karakteristike - mnogo je duže nego savremeno ljudsko stopalo i ima veoma mali palac, dug i zakrivljen mali prst i strukturu koja nosi težinu tela koja puno podseća na šimpanzinu. Nasuprot ovoj, druga studija, koju su sproveli Elenor Veston i Adrijan Lister iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, poredi karakteristike fosila Homo floresiensisa sa karakteristikama fosila nekoliko drevnih vrsta nilskog konja, od kojih su neke takođe bile izložene ostrvskom procesu smanjivanja do patuljastog rasta. „Ako pogledamo patuljaste nilske konje sa Madagaskara, koji imaju izuzetno mali mozak za svoju veličinu, to nam sugeriše da je isto moglo da bude slučaj i sa Homo floresiensisom, kao rezultat izolovanog života na ostrvu”, kaže dr Veston, paleontolog Prirodnjačkog muzeja u Londonu, i zaključuje da to ide u prilog pretpostavci da su hobiti varijanta Homo erectusa koja je prošla kroz proces smanjivanja, a ne posebna ljudska vrsta .